Razvoj govorne komunikacije počinje prvim krikom novorođenčeta. Dete počinje da uči govor u porodičnom okruženju i celokupan kasniji razvitak govora zavisi od brojnih socijalnih situacija u kojima će se ono nalaziti. Jasno nam je da bez stimulacije i ostalih psiholoških uslova nema pravilnog govora.
Govor se razvija i usvaja kroz određene faze koje su međusobno povezane, tako da prethodna faza uslovljava pojavu naredne. Dve funkcije se nikada ne razvijaju istim intenzitetom, već jedna funkcija prednjači nad drugom.
Razvoj jezika kod dece podrazumeva sposobnost da se razume govor drugih ljudi kao i sposobnost da se govor spontano proizvodi. Kod deteta se prvo razvija razumevanje, a zatim produkcija govora.
U govorno-jezičnom razvoju razlikujemo prelingvalnu i lingvalnu fazu.
Prelingvalna faza obuhvata period od prvog krika deteta do pojave prve reči. Sastoji se od nekoliko faza:
Lingvalna faza počinje onda kada dete prvi put svesno upotrebi prvu reč. U tom periodu dete razume veći broj reči jer funkcija razumevanja prednjači u odnosu na stvarnu upotrebu reči.
Prvu reč očekujemo negde od 9. do 12. meseca. Prve reči su dvosložne (mama,tata,baba...), to su takozvane holofraze – reč u funkciji rečenice. Tako da imenica mama može imati različito značenje npr. nahrani me, uzmi me... U tom periodu dete zna između 3 i 5 reči. Od 12 do 18 meseci dete počinje da upotrebljava fraze od dve reči (mama daj, mama voda), razume jednostavna pitanja i ima aktivan rečnik od 5 do 6 reči. Do druge godine dete gradi proste rečenice koje su često nepotpune, imenuje predmete, odgovara na pitanja. Sa navršene dve godine ima rečnik od 300 reči. Dalji razvoj zavisiće od mnogih faktora kako bioloških tako i socijalnih. Sa tri godine dete ulazi u fazu potpune rečenice i ima rečnik od 500 do 1000 reči. Na uzrastu od 4. do 5. godine dete intezivno koristi jezik i tako dolazi do različitih saznanja. Nakon tog perioda rečnik deteta sve više liči na rečnik odraslih.
Ljubica Krstović Radojičić
master defektolog-logoped